V r d n i k .-- i z v o r .s v e ž i n e .i. z d r a v l j a

Razvio se na južnoj podgorini Fruške gore, na mestu gde ona postepeno prelazi u prostranu ravnicu, blago nagnutu prema Savi. Nadmorska visina naselja je 200 metara i povećava se ka manastiru Ravanici, hotelu "Termal" i Fruškoj gori.

Najstariji podaci o Vrdniku potiču iz 1315 godine. Dugo vremena posle toga o naselju nema pisanih dokumenata. Zna se da je krajem XVII i početkom XVIII veka naselje imalo odredjenu fizionomiju i da deli sudbinu ostalih fruškogorskih naselja Za razvoj Vrdnika najveći značaj ima otkrivanje ležišta mrkog uglja i početak njegove eksploatacije. Rudnik je otvoren 1804. godine. Najpre je pripadao manastiru Vrdnik, a zatim grofu Pejačeviću iz Rume, koji ga je otkupio od monaha. Eksploatacija uglja, praćena raznim nedaćama i prekidima, trajala je do 1968. godine.

Česti prodori vode u rudarska okna, tanki proslojci uglja, debele naslage jalovine i potreba da se za ugljem ide u dubinu od 275 m uslovile su zatvaranje rudnika. U jednoj od rudničkih jama pronađena je 1931. topla mineralna voda. Više od tri decenije pričinjavala je kopačima uglja veliku teškoću. Prestankom rada rudnika, Vrdnik se okreće turizmu. Mineralna voda postaje osnov za izgradnju prvo otvorenog pa onda i zatvorenog bazena.
 

Zatim se gradi hotel "Termal", sa kompletnim banjskim sadržajima,koji raspolaže savremenom opremom za pružanje svih metoda fizikalne medicine i rehabilitacije i stručni timom lekara specijalista i akupunkturologa. Posetiocima banje pruža se mogućnost korišćenja otvorenog olimpijskog bazena, zatvorenih bazena, saune, kao i fudbalskog igrališta, pogodnog za sportske pripreme.

Najveću spomeničku vrednost Vrdnika predstavlja istoimeni manastir, poznat i pod nazivom Ravanica. Po nekim autorima manastir je postojao u drugoj polovini XVI veka, ali se prvi put pouzdano pominje 1589. godine. Za vreme osvajanja Srema, Turci su spalili manastir. U doba seobe naroda pod vodjstvom Arsenija Čarnojevića, manastir Vrdnik je bio u ruševinama. Za obnovu zdanja zaslužni su monasi iz manastira Ravanice kod Ćuprije. Pristupili su obnovi manastira i crkve i tu pokopali mošti kneza Lazara.Manastir Ravanica je teško stradao za vreme prvog i drugog svetskog rata. Uništene su brojne freske i odnete mnoge dragocenosti iz manastirske zbirke. Danas manastir posećuje znatan broj turista i učesnika raznih ekskurzija. Vrdnički manastir je u svakom pogledu izuzetno vredan i predstavlja jedan od najkapitalnijih na Fruškoj gori. Slava manastira Ravanica je Vidovdan - 28. (15.) juna.

Vrdnička kula je drugi značajan kulturno-istorijski spomenik. Istraživanja su pokazala da temelji potiču iz doba vladavine Rimljana. Smatra se da je osnovna funkcija tvrdjave bila zaštita Sirmiuma (Sremska Mitrovica), jedne od četiri prestonice Rimskog carstva, od napada osvajačkih naroda koji su nadirali iz pravca Banata i Bačke. Prema nekim izvorima graditelj kule bio je rimski car Probus već 287. godine. Ovo utvrdjenje staro je 17 vekova i kao takvo zaslužuje posebnu pažnju. Potrebno je detaljno ispitivanje ovog interesantnog objekta i njegovo uređenje u turističke svrhe. Za ovu kulu postoji i narodna legenda:

U srednjem veku tvrđavom je zapovedao vojvoda Mirko, koji je imao sina Radovana i ćerku Ikoniju. Sin Radovan je sedam godina ratovao i nije dolazio kući. Ćerka Ikonija je stasala za udaju, a bila je, u odsutnosti brata, vaspitavana kao muškarac. Dobro je trčala, bila vešta u mačevanju, streljanju iz luka. Ne znajući kome da je da za ženu, vojvoda Mirko pozove junake iz svih krajeva da se sa Ikonijom takmiče u trčanju sa jelenom, bacanju buzdovana i streljanju sokola. Ko joj bude ravan ili bolji od nje njemu će je dati za ženu.

Od svih junaka, pobedio ju je samo nepoznati delija sa čudnim odelom, dugim brkovima i bradom. Nezadovoljna tim neznancem, Ikonija je odbila da se uda za njega. Sipala je otrov u dva pehara sa vinom, koje su oboje ispili. Tada je neznani junak zbacio kabanicu, skinuo bradu i brkove i uzviknuo: "Sestro moja Ikonija, ja sam tvoj brat Radovan. Sve je ovo bila samo šala." Tog momenta oboje su pali mrtvi. Kada je to video, i vojvoda Mirko je od tuge i bola umro.

Vrdnik danas administrativno pripada opštini Irig, koja po poslednjem popisu ima 12.329 stanovnika, razmeštenih u 12 naselja. Najveći od njih je sam opštinski centar Irig (4.848 stanovnika), a odmah za njim sledi Vrdnik sa 3.704 stanovnika. Broj i profesionalna struktura stanovnika opštine Irig menjali su se najviše pod uticajem eksploatacije i zatvaranja rudnika mrkog uglja u Vrdniku. Sigurno je da se i u narednom periodu broj stanovnika neće mnogo povećati, jer su uslovi zapošljavanja dosta ograničeni. Izgradnja objekata, prilagodjena reljefu i potrebama,uticaće na to da Vrdnik bude naselje u zelenilu, lepo uredjenih ulica, parkova i dvorišta. Visoko nad njim diže se Fruška gora, izvor svežine i zdravlja. Za razliku od velikih gradova, Vrdnik predstavlja mesto za odmor, oporavak, rehabilitaciju, lečenje, izlet, rekreaciju...